U Beogradu, u prostorijama Srpskog lekarskog društva, 25. septembra 2025. održan je zajednički stručni sastanak sekcija za sudsku i socijalnu medicinu SLD-a, čija je osnovna tema bila analiza razloga pada broja sudskomedicinskih obdukcija u Srbiji, analiza posledica koje taj trend donosi, kao i namera da se predlože mere za prevazilaženje uočenih problema. Prvi je reč uzeo profesor Đorđe Alempijević, načelnik Instituta za sudsku medicinu u Beogradu, koji je naglasio da je ovaj sastanak došao kao posledica njihovog shvatanja da se na institutu sve češće dešavaju dani bez obavljene sudskomedicinske obdukcije, što je za grad veličine Beograda do sada bilo nezamislivo. Pokušavajući da identifikuje razloge koji su do toga doveli, profesor Alempijević je naglasio da je sudskomedicinska obdukcija procedura koju po važećem zakonodavstvu u Republici Srbiji nalaže samo javni tužilac, i tu se često znaju javiti razmimoilaženja sa medicinskom strukom. Kao sledeći razlog naveo je sve učestaliji i jači pritisak rodbine preminulih da se ne radi obdukcija, iako lekari sudske medicine nisu adresa koja o tome odlučuje.
“Mislim da naš narod ne zna dovoljno o samim obdukcijama, doživljavajući ih primarno kao brutalnu interferenciju sa telom njihove voljene osobe, ne znajući i ne razmišljajući da se ovim postupkom mogu dobiti mnogi dragoceni podaci, pa i oni od značaja za samu porodicu.” – prof. Đorđe Alempijević
Broj urađenih sudskomedicinskih obdukcija u Republici Srbiji je aproksimacija, iako vrlo precizna, jer ne postoji elektronska baza iz koje bi se jasno razdvojile kliničke i sudskomedicinske obdukcije. Ipak, pad broja obdukcija se najočitije vidi kroz pad indeksa obdukcija, to jest, broja urađenih obdukcija na sto smrtnih slučajeva. Taj pad je perzistentan i konstantan, uprkos tome što apsolutni broj urađenih obdukcija ostaje relativno konstantan, ali zbog porasta broja stanovnika i smrtnosti kod stanovništva Beograda, indeks obdukcija je u ozbiljnom padu.
“Teško je precizno odgovoriti na pitanje o uzrocima koji su doveli do ove situacije. Javni tužioci se uglavnom drže kancelarija, dok je na terenu prisutna policija koja onda prenosi svoje nalaze tužiocu, i tu je ponekad moguća distorzija u prenesenim informacijama i podacima, i uticaj na tužioce da se obdukcija ne radi. Ljudi koje nemaju sudskomedicinsko znanje često nisu svesni da ako umrla osoba na površini tela nema vidljive povrede, da to ne znači da nije umrla nasilnom smrću. Mi na godišnjem nivou imamo četiri-pet slučajeva koje su takoreći slučajno došli na obdukciju, koje nisu tražene od tužilaštva, a za koje utvrdimo da se radi o slučajevima ubistva.” – profesor Đorđe Alempijević
Profesor Alempijević je takođe naveo da u više od petsto slučajeva godišnje u Beogradu javno tužilaštvo propusti da naloži sudskomedicinsku obdukciju, iako je od strane mrtvozornika obavešteno o određenim sumnjivim nalazima kod pokojnika, i za te slučajeve se mora reći da su kod njih uzroci smrti ostali neutvrđeni. Svakako da je moguće uraditi ekshumaciju, ali je kvantitet i kvalitet dokaza nakon ekshumacije mnogo manji od onih koji se mogu dobiti kod pravovremene sudskomedicinske obdukcije.
Asistent doktor Blagoje Anđelić sa katedre za sudsku medicinu novosadskog medicinskog fakulteta, naveo je da je i u Novom Sadu zabeležen pad broja sudskomedicinskih obdukcija u periodu 2018-2024 godine, sa naročito drastičnim padom u ove zadnje dve godine, dakle 2023 i 2024. Kao osnovni problem vidi neinformisanost nekih lekara koji rade kao mrtvozornici o tome da imaju zakonsko pravo da zatraže “obdukciju po nalogu mrtvozornika”. Sledeći problem koji vidi kao veoma značajan je pritisak raznih organa u smislu zatvaranja slučaja bez obdukcije.
“Imamo slučajeve kad nedostaje dovoljno podataka da bi se ustanovio uzrok smrti, kada ne postoji dovoljno saznanja o okolnostima smrti, i kada ne postoji dostatna medicinska dokumentacija, ili pak kada su pronađene određene povrede na telu pokojnika, a za koje javno tužilaštvo ipak ne smatra da postoji dovoljno razloga da izda naredbu da se uradi sudskomedicinska obdukcija. Ponekad pripadnici MUP-a traže od mrtvozornika da ispišu potvrde o smrti iako ovi ne znaju tačan uzrok smrti. Podatke o ovakvoj praksi dobijamo od kolega širom Vojvodine.” – dr Blagoje Anđelić
Dodatna dva razloga za pad broja obdukcija koje doktor Anđelić navodi su nedostatak finansijskih sredstava jedinica lokalne samouprave, te loše organizovane mrtvozoračke službe.
Inostrani gost na ovom stručnom sastanku je bio profesor Tomaž Zupanc, načelnik Instituta za sudsku medicinu iz Ljubljane, koji je predočio potpuno drugačiju situaciju u Sloveniji, gde se broj sudskomedicinskih obdukcija konstantno uvećava. Kao razlog tog pozitivnog trenda profesor Zupanc je naveo pozitivne zakonske izmene koje su precizirale broj potrebnih mrtvozornika, a koji je na nivou cele Slovenija oko dve stotine. Takođe, uveden je i obavezan dodatni kontrolni mrtvozorački pregled pokojnika pre samog čina kremacije, koji mora biti urađen od strane stručnjaka sudske medicine. U Sloveniji se plaćanje sudskomedicinskih obdukcija prenelo sa lokalne samouprave na ministarstvo zdravlja, te je i to bio jedan važan olakšavajući detalj za obavljanje više obdukcija.
“Mi smo sada u trendu porasta broja obdukcija, i to se pokazuje kao jako korisno za društvo, jer imamo slučajeva za koje je utvrđeno da se radi o ubistvu, a koji nisu kao takvi prepoznati i nama poslati.” – profesor Tomaž Zupanc
U raspravi koja je usledila, profesor Goran Ilić, direktor Zavoda za sudsku medicinu u Nišu, naglasio je da se i kod njih broj obdukcija smanjuje nakon promene zakona 2019. godine.
“Ja sam upozoravao da će se to desiti. Ovim zakonskim izmenama su potpuno relativizovane neke odredbe koje su do tada bile obavezujuće. Želim javno da postavim pitanje: da li su ovom našem društvu potrebne obdukcije?! Mi se sada suočavamo sa mnogim okolnostima koje otežavaju da dođe do sudskomedicinske obdukcije, a čuo sam čak da u nekim našim bolnicama već imaju i formulare koje popunjava rodbina kojima odbijaju saglasnost za sprovođenje obdukcije. To je naravno potpuno protuzakonito, jer rodbina nikako ne bi smela uticati na odustajanje od obdukcije. Ono što se može dobiti iz svake obdukcije je dragoceno, i ne smemo dopustiti da se nje olako odričemo.” – profesor Goran Ilić
Zavod za sudsku medicinu iz Niša sa vrlo malim brojem stručnjaka pokriva jako veliki teren, celu jugoistočnu i južnu Srbiju. Profesor Ilić navodi da je dosta puta čuo za situacije o ispisanim potvrdama o smrti bez da je mrtvozornik video leš. Dosta pozitivno gleda na saradnju sa javnim tužilaštvima sa juga i jugoistoka Srbije, za koje navodi da u principu ne odbacuju obdukciju ako od mrtvozornika dobiju informaciju da ima nešto sumnjivo, ali da se i tu se situacija razlikuje od tužilaštva do tužilaštva.