Bol u donjem delu leđa (LBP) je veoma često stanje koje doživi većina ljudi tokom života. U 2020. godini, jedna od trinaest osoba u svetu patila je zbog tog stanja, ukupno oko 619 miliona ljudi. Ovo predstavlja povećanje broja slučajeva od 60% u odnosu na 1990. godinu. U tom istom periodu, apsolutne globalne procene invaliditeta pripisane LBP-u imaju otprilike isti rast, što se u velikoj meri pripisuje porastu broja stanovništva širom planete i njihovom starenju, pri čemu je najveći zabeleženi rast bio u zemljama sa niskim i srednjim prihodima. Bol u donjem delu leđa (LBP) je trenutno vodeći uzrok invaliditeta globalno za sve uzraste i za oba pola, dok su procene prevalencije i invaliditeta konstantno veće za žene i za starije osobe. Od svih zdravstvenih stanja koja se dobro tretiraju merama rehabilitacije, LBP je stanje čijim se lečenjem benifiti mogu očekivati kod najvećeg broja ljudi. Zbog toga je bol u donjem delu leđa (LBP) izuzetno važno pitanje javnog zdravlja u celom svetu.
Hronični primarni bol u donjem delu leđa (CPLBP):
Uporni ili ponavljajući bol u trajanju dužem od tri meseca koji se ne može sa pouzdanošću pripisati nekom osnovnom procesu, bolesti ili strukturnoj leziji.
I dok raste globalna zabrinutost zbog prevalencije, zdravstvenog opterećenja i ekonomskih troškova povezanih sa bolom u donjem delu leđa (LBP), naročito zabrinjavaju razlike u posedovanju kritično važnih znanja i veština među zdravstvenim radnicima, kao i pružanje zdravstvene nege koja nije zasnovana na dokazima, što postaje sveprisutno. Do danas nisu donesene nikakve smernice koje se bave upravljanjem hroničnog LBP-a kod odraslih, a posebno kod starijih osoba, a koje bi iz perspektive globalnog javnog zdravlja vodile računa o univerzalnoj pokrivenošću zdravstvenom zaštitom (UHC), te o različitim nivoima ekonomske razvojenosti među državama. Ove smernice popunjavaju tu prazninu, podržavajući druge aktivnosti koje preduzima Svetska zdravstvena organizacija (SZO) u smislu poboljšanja zdravstvenih ishoda za odrasle osobe sa bolom u donjem delu leđa (LBP), istovremeno podržavajući i program SZO integrisane zdravstvene nege za starije osobe (ICOPE) u primarnoj zdravstvenoj zaštiti – jednu od osnovnih oblasti delovanja u okviru UN Dekade zdravijeg starenja (2021–2030).
Ove smernice se bave sledećim ključnim pitanjem: „Koje su koristi i štete po zdravlje i blagostanje odraslih, uključujući i osobe od 60 godina i starije, od nehirurških intervencija u upravljanju hroničnim primarnim bolom u leđima, sa ili bez povezanih bolova u nogama, u ustanovama primarne zdravstvene zaštite ili ustanovama za smeštaj starijih lica, u poređenju sa placebom, sa stanjem bez intervencija, ili sa standardnom negom?”
Svrha ovih smernica je obezbeđivanje preporuka zasnovanih na dokazima o nehirurškim intervencijama za hronični primarni bol u donjem delu leđa (CPLBP) kod odraslih, uključujući starije ljude, koje su primenjive u ustanovama primarne zdravstvene zaštite i ustanovama za smeštaj starijih lica. Iz tog razloga, ove smernice se ne bave intervencijama koje se obično vrše u ustanovama sekundarnog ili tercijarnog nivoa zdravstvene nege (npr. hirurške ili druge invazivne procedure). Ciljna publika su zdravstveni radnici svih specijalnosti zaposleni u ustanovama primarnog nivoa zdravstvene zaštite ili ustanovama za smeštaj starijih lica. Smernice će biti od koristi celokupnom kliničkom osoblju, uključujući lekare, medicinske sestre, i zdravstvene saradnike (kiropraktičari, radni terapeuti, fizioterapeuti, farmaceuti, psiholozi, menadžeri u zdravstvenom sistemu). Sve intervencije za upravljanje CPLBP-om kod odraslih su ovim smernicama podeljene u pet klasa:
- A) Strukturisana i standardizovana edukacija;
- B) Fizikalne intervencije;
- C) Psihološke intervencije;
- D) Lekovi;
- E) Višekomponentne intervencije.
Smernice ne obuhvataju hirurške intervencije, invazivne intraspinalne intervencije za CPLBP, primarne preventivne intervencije za LBP, upravljanje akutnim LBP-om ili intervencije za hroničnu sekundarnu LBP.
Tabela: Preporuke Svetske zdravstvene organizacije (SZO) za nehirurško lečenje hroničnog primarnog bola u donjem delu leđa (CPLBP) kod odraslih osoba u ustanovama primarne zdravstvene zaštite ili ustanovama za smeštaj starijih lica.
Ključna razmatranja vezana za terapijsku upotrebu paracetamola (acetaminofena), benzodiazepina i farmaceutskih preparata od kanabisa (D.1.8; D.1.9; D.2 u tabeli)
Paracetamol (acetaminophen) je povezan sa potencijalnim kardiovaskularnim, bubrežnim i gastrointestinalnim oštećenjima i povećanim rizikom od smrtnosti, posebno kod starijih osoba sa oštećenjem jetre ili bubrega. Iako se paracetamol često koristi kao analgetik prve linije, dostupni dokazi za njegovu upotrebu kod akutnog bola u donjem delu leđa sugerišu da nije superioran u odnosu na placebo u smanjenju tog bola, te da nema biološkog razloga za očekivanje drugačijeg efekta kod hroničnog primarnog bola u donjem delu leđa (CPLBP).
Benzodiazepini se povezuju sa potencijalnim štetnim dejstvima kao što su poremećaji pamćenja, zloupotrebe, smrt usled predoziranja (depresija respiratornog sistema), somnolencija, umor i vrtoglavica koja može dovesti do padova. Druge komplikacije dugotrajne upotrebe benzodiazepina uključuju razvoj tolerancije, zavisnosti i sindrom apstinencije, naročito nakon naglog prestanka, što može biti opasno po život. Nepoznata efikasnost benzodiazepina kod hroničnog primarnog bola u donjem delu leđa (CPLBP) i rizik od potencijalne štetnosti sugerišu da benzodiazepini ne bi bili odgovarajući izbor leka prve linije za za ovo stanje.
Farmaceutski preparati od kanabisa za terapijsku upotrebu verovatno nisu odgovarajući lek prve linije za upravljanje CPLBP-om zbog nedostatka direktnih dokaza o njihovoj korisnosti u ovom stanju, te zbog postojanja dokaza o mogućim neželjenim događajima, uključujući štetnosti povezane sa njihovom nemedicinskom upotrebom.