Sa svojim upravo završenim četvrtim izdanjem, kongres Senološkog udruženja Srbije je prešao granicu koju su u svojim definicijama postavili sociolozi da bi se neki događaj mogao nazvati tradicionalnim. Iako sama tradicionalnost događaja ne garantuje uvek i kvalitet, a po onome što pruža našim doktorima, ovaj kongres daleko prevazilazi mnoga “starija” okupljanja zdravstvenih radnika. Moderan, odvažan, nepretenciozan, konkretan; iz godine u godinu sve bolji.
Predsednica Senološkog urduženja Srbije, doktorka Dragana Đilas, na jučerašnjem otvaranju četvrtog kongresa u Novom Sadu, istakla je da je karcinom dojke i dalje gorući globalni zdravstveni problem epidemijskih razmera. Prema poslednjim podacima Svetske zdravstvene organizacije i Međunarodne agencije za proučavanje raka, godišnje se u svetu registruje više od dva miliona novoobolelih, a više od šesto hiljada žena umre od ove bolesti. U Srbiji, od svih žena sa dijagnozom maligne bolesti, svaka četvrta ima dijagnozu raka dojke, a od svih žena umrlih od malignih bolesti, svaka šesta umre od ovog karcinoma.
“Zbog ovih činjenica, naša je obaveza da radimo na stalnoj edukaciji lekara i na podizanju svesti populacije o ovoj bolesti. Insistirajući na multidisciplinarnom konzilijarnom pristupu, napredak u dijagnostici i terepiji karcinoma dojke u Srbiji je izuzetan, te se u savremenim bolnicama u našoj zemlji više niti jedna terapijska procedura ne radi bez prethodno odrađene dijagnostike, biopsije, i patohistološke verifikacije bolesti. Upravo sa ciljem da svaka žena u Srbiji bude lečena na stručan način, prema savremenim protokolima, osnovano je Senološko udruženje Srbije, i upravo iz tog razloga organizujemo ove kongrese.” – dr Dragana Đilas.
Na ovogodišnjem kongresu u fokusu su bili pacijenti mlađi od četrdeset godina, pravovremena dijagnostika i usklađivanje dijagnostičkih i terapijskih procedura, lečenje pacijentkinja sa metastazama u centralnom nervnom sistemu, mogućnosti deeskalacije hirurških procedura, kao i najnoviji smernice u dijagnostici i lečenju najagresivnijih tipova karcinoma dojke. Pored naših najeminentnijih stručnjaka, na kongresu su aktivno učešće uzeli i stručnjaci iz Hrvatske, Nemačke i Mađarske.
Ovom prilikom izdvojićemo učešće profesorice Christiane Kuhl, načelnice odeljenja dijagnostičke i interventne radiologije Univerzitetske klinike u Aachen-u, osobe koja svojim radom i dostignućima uveliko određuje pravce razvoja onkološke radiologije u svetu, i koja je svojim dolaskom u Novi Sad i predavanjima učinila zaista veliku čast Senološkom udruženju Srbije i veliku korist svim učesnicima kongresa. U prvom od svoja dva jučerašnja predavanja, “Skrining karcinoma dojke: novi načini razmišljanja”, profesorica Kuhl je predstavila problematiku skrininga karcinoma dojke, analizirajući dosadašnji pristup i shvatanja, poredeći ih sa trenutno aktuelnim, uz razmišljanja i preporuke kako bi to trebalo izgledati u budućnosti, a prepoznajući potrebom za promenama, jer bez obzira na višedecenijske skrining programe širom Evrope koji su imali visoki procenat odaziva žena, smrtnost od karcinoma dojke i dalje ostaje jako visoka, i nastavlja da bude vodeći uzrok smrti među svim malignim bolestima.
Problem je prepoznat u činjenici da se oko četvrtine slučajeva karcinoma dojke ne otkrije prilikom redovnog mamografskog skrininga, već naknadnim javljanjem simptoma bolesti, a da je od onih koji se otkriju mamografskim skriningom oko petine već u stadijumu II ili većem. Između jedne trećine i jedne polovine žena kod kojih je prisutan karcinom u trenutku mamografije nema korist od ove procedure, jer bolest ili uopšte neće biti prepoznata mamografski, ili neće biti prepoznata dovoljno rano.
Kako se objašnjava ovakav rezultat mamografskog skrininga? Odgovor leži u senzitivnosti mamografije kao metode, koja pak dominantno zavisi od dva faktora: od individualne tkivne gustine dojke, te još više od bioloških karatkteristika samog tumora, pri čemu se oni spororastući i manje agresivni lakše detektuju.
Profesorica Kuhl veruje da je neophodno fundamentalno izmeniti metodologiju skrininga karcinoma dojke ukoliko želimo smanjenje smrtnosti od ove bolesti, a to prvenstveno znači da se primenom novih metoda predikcije rizika i detekcije biološki agresivnih karcinoma mora smanjiti stopa neotkrivenih karcinoma, kao i karcinoma otkrivenih u kasnijim stadijumima bolesti. Da bi se postigli ovi ciljevi, ona veruje da bi šira primena magnetne rezonance u skriningu bila od velike koristi, naročito za sledeće grupe žena: one sa familijarnim rizikom, one sa većom gustinom tkiva dojki, te one koje ne ulaze niti u jednu od te dve grupe, ali koje po mamografskoj analizi imaju povišen rizik od okultnog (intervalnog) karcinoma.
Prepreka za širu primenu magnetne rezonance u skrining programima je visoka cena procedure, nedovoljan broj dostupnih MRI uređaja, te otpor prema samoj proceduri kod određenog broja žena.
U cilju prevazilaženja ovih prepreka, profesorica Kuhl rešenje vidi u pojednostavljivanju i vremenskom skraćivanju izvođenja MRI pregleda dojke, a slikovito je to predstavila kao koncept KISS – Keep It Short & Simple, sa ukupnim trajanjem pregleda od tek nekoliko minuta.
U zaključku, profesorica Kuhl je istakla da kod žena sa umerenim rizikom i sa dojkama gustog tkiva, MRI predstavlja novi standard nege, kao i to da je za žene kojima je dostupan MRI skrining, rutinsko sprovođenje dodatne mamografije neopravdano i nepotrebno.
Odlično predavanje i odličan kongres. Sa nestrpljenjem čekamo peti.