Kratko trajanje sna može imati štetan uticaj na razvoj deteta u kratkom, srednjem i dugom roku. Deca koja ne spavaju dovoljno imaju povećan rizik za probleme sa mentalnim zdravljem, naročito sa poremećajem pažnje sa hiperaktivnošću (ADHD) i/ili bihejvioralnim problemima.
Kada se razmatra uticaj kratkog trajanja sna u detinjstvu, većina dosadašnjih studija se fokusirala na specifične i izolovane vremenske tačke. Međutim, s obzirom da je trajanje sna veoma promenljiva kategorija tokom detinjstva, ovaj pristup možda nije najprecizniji za identifikaciju dece koja imaju uporne i perzistentne problemima sa snom. Stoga je za ovo istraživanje bilo ključno identifikovati onu decu koja konstantno imaju problema sa snom tokom dužeg vremena, jer su to pojedinci na koju će kratko trajanje sna imati najveći štetni uticaj i koji će dugoročno iskusiti najnegativnije posledice.
Potencijalni mehanizmi koji povezuju kratko trajanje sna u detinjstvu sa kasnijom psihozom takođe su nedovoljno istraženi. Uz neuromaturaciju, kogniciju i biološke mehanizme, upala je odnedavno predložena kao potencijalni faktor posredovanja, obzirom na poznate recipročne veze između spavanja i imunog sistema, i obzirom na saznanja za postojanje upalnog procesa niskog stepena kod osoba sa psihozom.
Ova studija je ispitivala potencijalnu povezanost kraćeg trajanja sna u detinjstvu sa psihozom u mladom odraslom dobu, i potencijalnom posredničkom ulogom upale. Autori su se fokusirali na mladu odraslu dob od 24 godine, kada se približno javlja većina novih slučajeva psihoze.
Za ovu hohortnu studiju korišćeni su podaci iz ALSPAC studije (DOI: 10.1093/ije/dys064), transgeneracijske prospektivne opservacione studije koja istražuje uticaje na zdravlje i razvoj tokom života, kao što su višestruka genetska, epigenetska, biološka, psihološka, socijalna i druge izloženosti.
Podaci su bili dostupni za 12,394 dece (devojčice 50,5%), i za 3,962 mladih odraslih (mlade žene 61,3%).
Mereni su sledeći ishodi:
• dužina sna dece u uzrastu 6, 18 i 30 meseci, te 3.5, 4 do 5, 5 do 6, i 6 do 7 godina,
• psihotični ishod u dobi od 24 godine,
• prisustvo markera zapaljenja (CRP i IL-6) u krvi u dobi od 9 i 15 godina.
Analize rasta latentnih klasa (LCGA) su korišćene da identifikuju različite profile trajanja noćnog sna tokom detinjstva. Izvedene su četiri klase u odnosu na dužinu sna, počevši od kraćeg ka dužem.
Prilagođene logističke regresije su pokazale da je uporno kraće trajanje noćnog sna (klasa 1) značajno povezano sa javljanjem psihotičnog poremećaja u dobi od 24 godine.
Pri ispitivanju da li je CRP u 9. i 15. godini delimično posredovao u asocijaciji između upornog kraćeg trajanja noćnog sna i psihotičnog poremećaja (PD) u 24. godini, nije utvrđena povezanost, ali je za IL-6 uočeno da u 9. godini delimično posreduje u vezi između izloženosti i ishoda.
U zaključku ove kohortne studije naglašava se neophodnost obraćanja posebne pažnje i pružanja medicinskog tretmana za uporno kraće trajanje noćnog sna kod dece, jer je perzistencija ovog problema sa spavanjem bila povezana sa kasnijom psihozom. Ova studija takođe pruža preliminarne dokaze za buduće ciljane intervencije koje trebaju uključivati kako aspekte kratkog sna kod dece, tako i inflamatorne aspekte.
Izvor: Morales-Muñoz I, Marwaha S, Upthegrove R, Cropley V. Role of Inflammation in Short Sleep Duration Across Childhood and Psychosis in Young Adulthood. JAMA Psychiatry. Published online May 08, 2024. doi: 10.1001/jamapsychiatry.2024.0796